fbpx

Aleksandra Velimirović Janakievski

„Raskini obrasce koji te sputavaju i živi život po sopstvenoj meri“

Ako bih morala ceo svoj život i filozofiju da stavim u jednu rečenicu to bi bila ova.

Na kraju se sve svodi na to da otkrijemo svoje istinsko biće, bolje reći da se SAMOOTKRIJEMO i tek iz tog stanja istinitosti i iskrenosti u prihvatanju sebe možemo postaviti svoje mere, šta je ono što nas raduje, čemu težimo, šta nam donosi ispunjenje i zadovoljstvo, šta jesu a šta nisu naša interesovanja i načini samoaktualizacije.

Da bismo došli do te tačke potrebno je da prepoznamo gde se kriju izazovi i koje su nagrade koje osvajamo, bilo da ih prevazilazimo ili ih puštamo da nas nadilaze.

U korenu te celoživotne unutrašnje borbe nalaze se obrasci koji nas sprečavaju da tom svom istinskom biću pristupimo, upoznamo ga, postanemo jedno sa njim. Dobili smo ih vaspitanjem, životnim iskustvima, nasleđem.

Ali možemo da ih raskinemo i stvorimo nove, koji nas podržavaju. One koji odgovaraju „naše mernom sistemu“. Nije uvek lako. Ni brzo. Ali je moćno. I trajno.

Za one koji se opredele, ja sam tu, da vas na tom putu vodim i podržavam. Jer sam i sama prošla njim.

Svako od nas provede deo života živeći po automatizmu. Kod nekoga se poziv da upali svetlo svesti javi pre, kod nekog kasnije, zavisno od spremnosti i okolnosti koje mogu da ubrzaju ili uspore ovaj proces.

No najčešće, sve se dogodi baš onda kada za to bude vreme, zato i nema potrebe da brinemo i žalimo što nešto nismo ili zašto jesmo učinili, postigli, rekli.

Ni moj slučaj nije bio mnogo drugačiji. Do kasnih tridesetih živela sam na autopilotu, bacajući fokus, odgovornost, krivicu i, naravno očekivanja, na druge, pre svega partnera, porodicu, kolege, sistem, svetski poredak, ta lista bi bila poduža.

Žuljanje koje sam osetila, nezadovoljstvo, potrebu da dam doprinos, nisam odmah prepoznala kao poziv na unutrašnje buđenje, već sam kao i mnogi pripadnici aktuelne civilizacije postavljanja i ostvarivanja ciljeva, dokazivanja u spoljnom svetu, ušla u nove poslovne projekte i naravno, ostala zaglavljena u obrascima „ako (uspem, ne uspem, zaradim, uradim, nađem, rešim…) onda (ću biti srećna, nesrećna, ispunjena, vredna, zadovoljna, nezadovoljna….).

Usledile su godine rastrzanosti i konačni krah ne samo mog prethodnog posla već i potpunog sistema vredosti, dotadašnjih navika, sklonosti i mnogih mojih identiteta koje sam usrdno gajila i podgrevala.

Nisam odmah postala svesna toga da se iz tih krhotina u stvari pomalja moje Istinsko biće koje je došlo da mi kaže kako je vreme da prestanem da zavaravam sebe i druge.

Bolno je pomoliti se tako nov, tek rođen, nezaodenut ulogama, iluzijama, maskama koje tokom života stavljamo na sebe. Istovremeno je i moćno, magično, jer dobijamo novu šansu, istinsku moć, da ispisujemo nove zapise i oblikujemo drugačiju, novu stvarnost.

I tu se otvara pitanje lične odgovornosti, u smislu da li ćemo iskoristiti tu novu mogućnost, preuzeti moć, raširiti krila ili ostati u samonametnutoj tamnici pored otključanih vrata.

Ja sam odabrala prvu opciju. Ništa se nije dogodilo odjednom. Kako su mi izazovi sa kojima sam se suočavala u spoljnom svetu otvarali teme za rad na unutrašnjem nivou pohađala sam različite radionice, prolazila kroz obuke, upoznavala se sa raznim učenjima i tehnikama, radila sa brojnim mentorima.

I svima sam zahvalna, jer su me svaki kontakt, svako znanje, filozofija, vodili dalje, korak po korak, ka upoznavanju i prihvatanju sebe.

Tako sam, radeći na sebi, sticala i nove veštine, završavala obuke tragajući za esencijom. Bila sam sve kompletnija, sve zadovoljnija, mogla sam da osetim istinsku promenu ali mi je nešto ipak izmicalo.

Nisam mogla da se otmem utisku da su sva ta umeća postavljanja i ostvarivanja ciljeva, sva ta okrenutost postignućima za mene prebrza i zapravo površna.

Radila sam na svojim životnim iskustvima, razotkrivala skrivena uverenja, bavila se odnosom sa drugima, gradila nove identite. Kao kad talasate vodu po površini sa namerom da ulovite veliku ribu a ne možete čak ni da pojmite dubinu na kojoj se ona krije.

Primetila sam da se, nakon što sam prošla rad i čišćenje na svesnom i podsvesnom nivou, najznačajnije informacije kriju upravo u dubokom, kolektivnom nesvesnom i iz tame vrše uticaj na celo moje bivstvovanje, često ostavljajući duboki razdor između onoga čemu svesno težimo i fizičke realnosti kao njihove posledice.

Počela sam da radim sa tim delovima koji su iznikli iz potpune tame, da ih osvešćujem i osvetljavam i kroz taj proces konačno uceljujem.

Upravo zahvaljujući ovom procesu izrodio se Balkan Energy Retreat Concept, kao zajednički imenitelj za programe, radionice i učenja o tome kako kada osvetlimo zapise tla, predačke obrasce, povežemo se sa svojim korenima i prihvatimo sve osobenosti mi dobijamo ključ za otključavanje svojih najviših potencijala, preuzimamo svoju moć i nalazimo izvor beskonačne energije koja nas podržava.

Danas sam srećna što je sve bilo tako, znam da je to bio put kojim me je nepogrešivo vodila moja intuicija i neko više vođstvo.

Danas sam ovde da vam pomognem da prođete svojim putem samospoznaje i uceljenja.